Koja je razlika izmedju downswing-a i upswing-a?
Mislim, stvarno koja je razlika?
Ako gledamo vremenski, i downswing i upswing periodi su vrlo kratkorocni. U vrlo retkim situacijama se desi da je neko na najgorem mogucem downswingu ili na dugom heateru. Ali to su tako retke situacije, mislim da bi ih merili u promilima. Sad, predpostavljam, u glavama onih koji ovo citaju odmah krece: “Ej bre Minja, ne znas ti moje muke, moj downer traje toliko i toliko i nikako da izadjem” i ostalo bla-bla. To nije cilj ove price.
Ako merimo po tome sta se desava sa nama kao igracima. I downswing i upswing nas teraju na promenu u mislima. Ako smo u downeru, osecamo se bedno, kao robot iz “ The hitchhikers guide to the galaxy”, mislimo da se ova beda i tuga nikada nece zavrsiti. Da moramo nesto pod hitno da menjamo u svojoj igri ili odosmo busto. Ako smo u upswingu, osecaj je malo drugaciji. Nesto kao: “ma ima da idem da igram sa onima sa HSP, gomila slepaca ima da ih izujem” ili “Ma nema niko bolji, garant” ili “Pa ovo je najlaksa moguca igra, ako nastavim ovako jos 4 meseca svakoga dana, ima da kupim sebi ____ (dodaj po zelji)”. Cinjenica je da ni jedan ni drugi osecaj nemaju veze sa realnoscu.
Velika je razlika u finansijama, ok, to je ocigledno.
Ali, ja mislim, posle dosta citanja i razmisljanja o tome da je i jedan I drugi “osecaj” nista drugo nego samo vrlo kratkorocni “osecaj”.Vec sam govorio o situacijama kada “ocekujemo” da uzmemo veliki pot. i to se ne desi, ili se pobacaju ili mi izgubimo veliki pot. Moj problem je BIO i nadam se da sam to za sebe naucio to sto nisam znao kako tu da se ponasam, odnosno, prakticno bi tu istiltovao i sebe odvukao na totalno pogresnu stranu. Sad tu vise ne razmisljam o sledecoj ruci nego psujem u sebi kako je moguce da mi se tako nesto dogodi
(kolicina psovki je srazmerna potu koji sam izgubio). A dobri i kvalitetni igraci nemaju vreman za to, zivot ide dalje, vec sledeca ruka moze da donese lepu zaradu ako je odigramo na pravi nacin, zato nema vremena da se kuka i oplakuje svoja sudbina, sledeca sansa je vec tu. I zato glavu gore!
Meni se licno dogodilo i jedno I drugo u samo 24 sata. Prosto neverovatno. Prvo je naravno dosao downswing ( ili jednostavno kakoja to zovem malko losija sesija) set na set, boja na boju, sve ostalo djubre, moj timing je katastrofa, natrcavam kao dileja itd, tako sam igrao prvih 600 ruku. Poznavajuci sebe, tu sam napravio pauzu od nekih sat vremena. Rekoh sebi, pa nisi valjda toliki fish pa da ne vidis da ti treba pauza. I tacno tako, pauza mi je izuzetno prijala. Vratio sam se igri i ne tako dugo posle sam uspeo da vratim vise od 2/3 izgubljenog. Sve je bilo ok, poceo sam da pravim dobre poteze, da vracam veru u sebe. A onda pred sam kraj sesije opet BUUUM na dole. Dva puta natrcim na set kada imam AA i KK i aj cao Minja. U mici cetiri BuyIn-a. Divota. Ceo sledeci dan sam se osecao kao popisan. Ne zato sto sam izgubio cetiri BI nego zato sto sam mislio da li je greska u meni, da li je meni sudjeno da sam na stalnoj klackalici i da nikako i nikada ne mogu da predjem na sledeci i ostalo bla bla. Sledece vece sam seo da igram. Bio sam potpuno spreman i resen da igram svoju najbolju mogucu igru jer sam hteo sebi da pokazem kako mogu da igram svoju A igru. Izabrao sam svojih sest stolova, seo da igram i posle petnaest minuta igra sam bio u minusu dva buy ina. Heheheh. Lepo sam poceo, mislio sam se. Ko zna gde ce sve ovo da se zavrsi danas. Ali bilo kako bilo ja cu da igram svoju igru i necu da se menjam zbog rezultata. Necu da pretanem da verujem u svoje sposobnosti, necu da me kratkorocni rezultati menjaju. I odjednom sam polako poceo da se dizem, malo ovde malo tamo, moj agresivniji pristup je poceo da se naplacuje, ppoceo sam da dobijam bolje ruke, da pogadjam flopove, nisam smanjivao agresiju, a ljudi mi nisu verovali i malo po malo. Kada sam zavrsio sesiju posle nekih dva ipo mozda tri sata bio sam u plusu prosto neverovatnih devet buy inova, DEVET (9) slovima i brojem. Ja sam bio sokiran kada sam to video, u toku igre sam znao da cu napraviti doba rezultat ali nikako mi ni na kraj pameti nije bilo da cu uzeti devet. I onda sam pogledao u HEM i primetio nesto vrlo zanimljivo, zarada na sat mi je bila 300 dolara. I odmah sam poceo da razmisljam “Pa ovo je najlaksa moguca igra, ako nastavim ovako jos 4 meseca svakoga dana, ima da kupim sebi ____”
Pozdrav
четвртак, 2. април 2009.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар