Evo me posle visenedeljnog odsustva od blogovanja. Nisam bio raspolozen da pisem. Mrzelo me da stavim sve svoje ideje na papir. Dve nedelje odmora u Beogradu, ako se to i moglo nazvati odmorom jer sam drugu nedelju bio sam sa svojim cerkama koje nisu htele mnogo da spavaju nocu a u toku dana nisu htele nesto preterano da se odvajaju od mene. U svakom slucaju promena svakodnevnice je ono sto definise odmor, barem po meni.
Poker je bio gore dole. Mada je to vec tako duze vreme, nekih mesec i po dana. Nije da me preterano uzbudjuje ili nervira ali sama ideja da stagniram na ivici izmedju 100 i 200 NL mi malo smeta kada znam da mogu da igram vise nivoe. Poslednjih par nedelja sam stupio u kontakt i mogu da kazem da sam se sprijateljio sa jednim vrlo zanimljivim poker igracem iz USA. Tip koji igra duze vreme 5/10 i to sa dosta uspeha. On je ubedljivo najagresivniji igrac koga sam upoznao i njegova razmisljanja su meni bila totalno strana . Ne bih sada ulazio u detalje razlika ali njegove, za mene potpuno nove, ideje su mi pomogle da nesto od toga uzmem i ugradim u svoju igru. Ja mislim da je to cela poenta ucenja igre. Pre neki dan se dogodila zanimljiva diskusija na PS forumu. Jedan od aktivnijih clanova je komentarisao zanimljiv challenge drugog “nekada vrlo aktivnog sada ne tako aktivnog” clana foruma. Ako neko jos nije procitao neka ode na forum i procita. Iako mogu da zamislim da je nas aktivniji clan foruma nezadovoljan ( mozda ruzna rec ali u ovom trenutku nemogu da nadjem bolju) i da on smatra da je challenge totalno banalizovanje pokera u celini. Ja takodje mogu da zamislim da bi uspeh takvog challenge-a pokazao odredjenom broju igraca pokera da ono sto oni rade nije dobro i da oni nisu dovoljno dobri igraci. Jer ako neko uspe da nekoga nauci nesto u relativno kratkom periodu i da zatim taj student nastavi da se usavrsava to govori par stvari:
a) student ima odredjeni talenat
b) student je stvar shvatio vrlo ozbiljno i dosta radi da bi napravio najvise moguce
c) coach ima dovoljno znanja da prenese
d) coach ima odredjeni talenat da prenese svoje znanje

Sve ovo zajedno cini napredak u ovoj igri mnogo laksi i brzi, mada ne garantuje uspeh. Pa zar to nije cilj svih ovih foruma, trening sajtova itd. Da napredujemo, da zaradjujemo vise, da ne moramo da radimo, da se ribe lepe za nas i nas uspeh ( za zenski deo poker sveta ovo ne vazi, barem ne za vecinu zenskog sveta), da mozemo da putujemo po svetu o trosku nekih tamo indijanaca. Pa kako onda to nije dobro?
Mozda problem lezi u nama, mozda je problem u tome sto ne vidimo kvalitete drugih, sto ne pitamo, sto smo mozda previse ponosni da bi trazili uslugu, sto nam je tesko reci “ti si (mnogo) bolji od mene, pokazi mi kako ti igras, pogledaj kako ja igram i reci mi sta mislis, gde gresim?” Ali i to ima cenu… Svi mi znamo da svako znanje ima svoju cenu koju bi trebalo platiti ako zelimo napred. Pa svi ti trening sajtovi koji su po meni neverovatno dobra stvar i preporucujem ih svima koji zele da napreduju imaju svoju (mesecnu) cenu. Ali je ta cena toliko mizerna i mala u odnosu na znanje koje se pokupi za tih mesec dana da je prosto neverovatno da neko misli da je to losa ideja. A o coach sistemu da i ne govorim. Ja licno mislim da je divno to sto nas “nekada vrlo aktivan a sada ne tako aktivan” clan foruma radi. Mi bi trebalo svi da smo srecni sto imamo tako nekoga ko je spreman i voljan da pomogne.
To je meni dalo ideju, nesto slicno sto radi “cardrunners” sa svojim programom “pay it forward”. Ideja je sledeca. Dobri i dokazano uspesni igrac/i bi pomagali jednu celu sezonu dvojici igraca. Ta dva igraca bi bila izabrana putem CV (mozda ne bas cv ali tako nesto vezano za poker) znaci dva nabolja pisma bi bila izabrana i ta dva igraca bi dobila coaching za jednu celu sezonu. Recimo od septembra do kraja maja. Iako tu nema para ova dva igraca se obavezuju da ce od sledece sezone da oni uzmu dva igraca za sledecu sezonu. Ja znam koliko je to dobar program na CR i koliko je ljudi proslo kroz taj program i skoro svi su postali sjajni i uspesni igraci. Ok, mi nemamo igrace na nivu coacha sa CR, ali imamo sigurno igrace koji imaju znanje da dovedu nase igrace do 100 ili 200NL. Bas me zanima sta vi mislite o ovoj ideji. Vrlo moguce da od toga nece biti nista ali eto cisto da pokrenemo zanimljivu diskusiju.

Obecavam da cu vrlo brzo da postujem par zanimljivih ruku iz poslednjih par sesija.

Pozdrav

Koja je razlika izmedju downswing-a i upswing-a?
Mislim, stvarno koja je razlika?
Ako gledamo vremenski, i downswing i upswing periodi su vrlo kratkorocni. U vrlo retkim situacijama se desi da je neko na najgorem mogucem downswingu ili na dugom heateru. Ali to su tako retke situacije, mislim da bi ih merili u promilima. Sad, predpostavljam, u glavama onih koji ovo citaju odmah krece: “Ej bre Minja, ne znas ti moje muke, moj downer traje toliko i toliko i nikako da izadjem” i ostalo bla-bla. To nije cilj ove price.
Ako merimo po tome sta se desava sa nama kao igracima. I downswing i upswing nas teraju na promenu u mislima. Ako smo u downeru, osecamo se bedno, kao robot iz “ The hitchhikers guide to the galaxy”, mislimo da se ova beda i tuga nikada nece zavrsiti. Da moramo nesto pod hitno da menjamo u svojoj igri ili odosmo busto. Ako smo u upswingu, osecaj je malo drugaciji. Nesto kao: “ma ima da idem da igram sa onima sa HSP, gomila slepaca ima da ih izujem” ili “Ma nema niko bolji, garant” ili “Pa ovo je najlaksa moguca igra, ako nastavim ovako jos 4 meseca svakoga dana, ima da kupim sebi ____ (dodaj po zelji)”. Cinjenica je da ni jedan ni drugi osecaj nemaju veze sa realnoscu.
Velika je razlika u finansijama, ok, to je ocigledno.
Ali, ja mislim, posle dosta citanja i razmisljanja o tome da je i jedan I drugi “osecaj” nista drugo nego samo vrlo kratkorocni “osecaj”.Vec sam govorio o situacijama kada “ocekujemo” da uzmemo veliki pot. i to se ne desi, ili se pobacaju ili mi izgubimo veliki pot. Moj problem je BIO i nadam se da sam to za sebe naucio to sto nisam znao kako tu da se ponasam, odnosno, prakticno bi tu istiltovao i sebe odvukao na totalno pogresnu stranu. Sad tu vise ne razmisljam o sledecoj ruci nego psujem u sebi kako je moguce da mi se tako nesto dogodi
(kolicina psovki je srazmerna potu koji sam izgubio). A dobri i kvalitetni igraci nemaju vreman za to, zivot ide dalje, vec sledeca ruka moze da donese lepu zaradu ako je odigramo na pravi nacin, zato nema vremena da se kuka i oplakuje svoja sudbina, sledeca sansa je vec tu. I zato glavu gore!
Meni se licno dogodilo i jedno I drugo u samo 24 sata. Prosto neverovatno. Prvo je naravno dosao downswing ( ili jednostavno kakoja to zovem malko losija sesija) set na set, boja na boju, sve ostalo djubre, moj timing je katastrofa, natrcavam kao dileja itd, tako sam igrao prvih 600 ruku. Poznavajuci sebe, tu sam napravio pauzu od nekih sat vremena. Rekoh sebi, pa nisi valjda toliki fish pa da ne vidis da ti treba pauza. I tacno tako, pauza mi je izuzetno prijala. Vratio sam se igri i ne tako dugo posle sam uspeo da vratim vise od 2/3 izgubljenog. Sve je bilo ok, poceo sam da pravim dobre poteze, da vracam veru u sebe. A onda pred sam kraj sesije opet BUUUM na dole. Dva puta natrcim na set kada imam AA i KK i aj cao Minja. U mici cetiri BuyIn-a. Divota. Ceo sledeci dan sam se osecao kao popisan. Ne zato sto sam izgubio cetiri BI nego zato sto sam mislio da li je greska u meni, da li je meni sudjeno da sam na stalnoj klackalici i da nikako i nikada ne mogu da predjem na sledeci i ostalo bla bla. Sledece vece sam seo da igram. Bio sam potpuno spreman i resen da igram svoju najbolju mogucu igru jer sam hteo sebi da pokazem kako mogu da igram svoju A igru. Izabrao sam svojih sest stolova, seo da igram i posle petnaest minuta igra sam bio u minusu dva buy ina. Heheheh. Lepo sam poceo, mislio sam se. Ko zna gde ce sve ovo da se zavrsi danas. Ali bilo kako bilo ja cu da igram svoju igru i necu da se menjam zbog rezultata. Necu da pretanem da verujem u svoje sposobnosti, necu da me kratkorocni rezultati menjaju. I odjednom sam polako poceo da se dizem, malo ovde malo tamo, moj agresivniji pristup je poceo da se naplacuje, ppoceo sam da dobijam bolje ruke, da pogadjam flopove, nisam smanjivao agresiju, a ljudi mi nisu verovali i malo po malo. Kada sam zavrsio sesiju posle nekih dva ipo mozda tri sata bio sam u plusu prosto neverovatnih devet buy inova, DEVET (9) slovima i brojem. Ja sam bio sokiran kada sam to video, u toku igre sam znao da cu napraviti doba rezultat ali nikako mi ni na kraj pameti nije bilo da cu uzeti devet. I onda sam pogledao u HEM i primetio nesto vrlo zanimljivo, zarada na sat mi je bila 300 dolara. I odmah sam poceo da razmisljam “Pa ovo je najlaksa moguca igra, ako nastavim ovako jos 4 meseca svakoga dana, ima da kupim sebi ____”


Pozdrav

Pocetak 2009 godine mi nije bas prosao onako kako sam zeleo, barem sto se tice pokera. Prvih par dana su prosli dobro, bez vecih problema sam isao ka zeljenom pravcu. A onda negde sredinom januara FTP je odlucio da sam dosta zaradio. Ukljucili su, tako omrazeni, doom switch i sve je krenulo nizbrdo. Naravno, odredjeni procenat je i moja greska. Srecom, nikada ne tiltujem ili ne tiltujem na standardan nacin pa tako nisam izgubio mnogo vise novca. Standardan scenario. Ne naplacujem svoje velike ruke, vrlo cesto imam drugi nuts, na flopu sam 80% -20% ili vec stogod i na neki vrlo zanimljiv nacin izgubim tu ruku. Sve se ovo svima vec desavalo i nazalost desavace se u buducnosti. Ja na ovo gledam malo pozitivnije, ovo je samo jos jedan test, jos jedan trening. I sve ovo se desava da bi me pripremilo da budem jos bolji. Takodje, ono sto sam primetio i u sta sam vrlo razocaran je i cinjenica da ne mogu da emotivno razgranicim sa varijacijom. Mislim da je to cilj, da je to ono cemu svi igraci treba da streme. Jer ako pogledamo realno, varijacija je nesto sto je poznato, normalno i ocekivano. Mi tu varijaciju ne mozemo ni na koji nacin da usmeravamo ali ono sto mozemo da uradimo jeste da uvek, barem probamo da igramo svoju najbolju igru i da se ne koncetrisemo na trenutne rezulate vec na ukupan rezultat. Neko mi je nekada rekao, necija poker karijera se sastoji od sesija, te sesije se sastoje opet od gomile ruku. Koncetracija na bilo sta osim na celokupnu karijeru je vrlo pogresno i daje totalno nezeljene rezultate u vidu razocarenja. Jer na kraju krajeva, ako se skoncetrisemo na pojedinacne ruke. Ajde onaj standardni najgori moguci beat. AA vs KK. 80-20. I izgubimo!!! Strasno uzas, katastrofa, sajt je namesten, ma kakav random number itd. Ovde nije problem sto smo mi izgubili sa AA protiv KK, mnogo veci je problem sto mi uvek ocekujemo da uzmemo ceo stack sa AA. Ova vrsta razocarenja je identicna sa razocarenjem kada imamo AA na kasnoj poziciji i svi se pobacaju. Nekada imam osecaj da me to najvise i nervira. Zanimljivo je da se to desava skoro uvek kada nas ne ide, kada imamo ose sesije. A u stvari, to se desava stalno. Samo smo mi mnogo osecajniji u situacijama kada nas ne ide, pa obracamo paznju na svaki negativni detalj. Nego da se vratim na pojedinacnu ruku, znaci izgubili smo kao strasno veliki favorit. Da li to znaci da nas ne ide? Ako gledamo samo ovu ruku odgovor je apsolutno DA. Da li to znaci da smo u downswingu? Svakako ne jos, jer nemamo dovoljno informacija. Ajde da se sada prebacimo na tu specificnu sesiju, izgubilo smo sa AA vs KK, imali smo par neuspesnih blefova, nas AK nije prosao flip protiv 99. i zavrsili smo sesiju u minusu od 2 BI. Da li to znaci da nas ne ide? Ako gledamo ovu sesiju, mozemo da kazemo da smo imali par losijih situacija i da nismo prosli coin flip, ali to po meni ne znaci da nas ne ide ili da smo u nekom downswingu ili stagod vec. To samo znaci da nismo uspeli da iskoristimo svoje dobre situacije na najbolji moguci nacin i da zbog toga je tih par negativnih ruku doslo do izrazaja. Sad, iz sopstvenog iskustva govorim kada kazem da mi se desava da imam sesije koje kada pogledam grafikon vise lici na neciji EKG a ne na poker grafikon. Tu postoje razni razlozi zasto je to tako. Mozda uspevam da naplatim svoje dobre ruke ali ne umem da bacim ruku za koju sam siguran da je losija ( kad sam najgori calling station), mozda su samo cooleri, mozda nesto trece. U svakom slucaju, poenta koju zelim ovde da napravim je da se svako koncetrise na ono sto je najociglednije i najlakse vidljivo a malo je onih koji pokusavaju da nadju prave uzroke lose situacije. Mozda na kraju i shvatimo da nas stvarno ne ide, da smo u nekom downu ili sta vec ali to je sad vec druga prica. Takodje, jedna sesija ne govori mnogo. Poker karijera se sastoji iz hiljade, desetine hiljada sesija. I na zalost mi ne mozemo da smo u plusu u svakoj sesiji ali je izuzetno bitno, mozda najbitnije, da su nase zarade iz sesija koje pobedjujemo vece od gubitaka iz sesija koje gubimo. WOW, eureka! Otkrio sam tocak, toplu vodu i vatru sve u jednom! Vodeni tocak koji bluje vatru!! Ili vatreni tocak koji prska. Salu na stanu, ovo je naj najosnovnija teorija pokera. Ne samo pokera, nego i ekonomije. Ali iz nekog razloga mi se uvek koncetrisemo na vrlo kratkorocne ciljeve, jedna sesija, par ruku, par sesija. To nije dovoljno, to nije dobro i ne pomaze nam da budemo bolji. Samo nas dekoncetrise, razocarava, i tera da igramo jos gore.
Kao sto sam rekao na pocetku, jedan od problema sa kojima se ja suocavam je cinjenica da ne mogu da se oslobodim negativnih razmisljanja kada me ne ide. Ovde direktno govorim o situacijama u kojima se trenutno nalazim. Vezao sam par sesija u kojima sam gubio, i to sam dobro gubio. Razlozi tih gubitaka su razliciti ali ja mislim da je najozbiljniji problem u ovoj situaciji moja nemogucnost da se maksimalno skoncetrisem i da probam da igram svoju najbolju igru. Ili da prihvatim tu svoju ne mogucnost i da prestanem da igram. Moja situacija mi ne dozvoljava da igram mnogo i cesto. Da, ja igram svakodnevno, i igram 2 sata, ponekad 3. Mozda to i jeste mnogo ali ja bi zeleo da igram jos vise. Pa mozda zato mislim da je malo. Kada igram ja pokusavam da se skoncetrisem najbolje moguce, mada odredjeni spoljni faktori me ogranicavaju. Tipa umor, guzva na poslu, deca koja ne zele da spavaju, skype, msn su samo neki. Sve to zajedno, malo po malo, me tera da igram losije od optimalnog. A to je po meni cilj, ja jedino mogu da probam da igram najbolje i najoptimalnije moguce. A sve ostalo ne zavisi od mene. Jos kada se dogodi da sam na samom pocetku sesije krenem da gubim ili da pocnem da ludujem za stolom i izgubim par BI na gluposti ili coolere, onda se ta saesija iskljucivo sastoji iz pokusaja da se vratim na nulu ili da predjem u plus. Iako imam dosta iskustva u pokeru i dalje sam u ovom delu pokera vrlo los. Kako kaze narodna: “ne kune me majka sto se kockam nego sto se vadim ”. Optimalna situacija bi bila: nikada za vreme sesije ne pogledati rezultat, ne razmisljati ni jedan sekund o rezultatima nego samo o situacijama u kojima se nalazimo i sta je najbolje uraditi u toj situaciji. Ali do tada ima da se borim sam sa sobom, da se nateram da budem jos bolji.

Pozdrav