Zivot je skupina malo lepih i malo tuznih situacija

Uff, pa stvarno, bre, ovo postaje vrlo vrlo ne redovan blog. Treba da me bude sramota. Ali malo i u moju odbranu, poslednje vreme stvarno nisam imao vremena i snage da pisem. Desavalo se gomila vrlo lepih ali i tuznih stvari u poslednjih mesec dana koliko nisam pisao. Ajde da krenemo sa lepim, pravi je uzitak gledati moje dve cerke, bliznakinje kako rastu i kako svakodnevno otkrivaju svet oko sebe. Ono sto mi prihvatamo kao apsolutno normalno, za njih dve je kao otkrice novog kontinenta. Svakodnevno vidim njihove oci kako upijaju nova znanja i iskustva i to me cini izuzetno srecnim. Na poslovnom planu, i tu sam zzadovoljan. U petka, 20 juna, idem na Cisco Networkers u Orlando, Florida, USA. Jedva cekam. Prvo nisam nikad bio u USA, drugo Cisco Networkers je kao candy shop za ljude koji se bave mrezom. Dolaze najveci mozgovi, ljudi koji diktiraju trendove i ljudi koji umeju da prenesu svo svoje ogromno znanje na nas, ostale. Hheheh. Naravno, i upoznavanje novog grada je uvek lepo i zanimljivo. Jedino sto na zalost necu moci da odigram poslednji turnir Poker Srbija lige. Ja se nadam da sam skupio dovoljno poena da bih mogao da igram na finalnom stolu. To bi bilo super. A ako ne, drugi put. Sto se tice pokera, i tu ima lepih vesti. 20NL sam totalno razbio, u plusu sam nekih 600$ sto je nekih 30 BuyIn-ova. Kad sam presao na NOIQ Poker, u pocetku sam imao vrlo velikih problema sa 50NL, jednostavno taj limiti nisam mogao da dobijem. Uvek se nesto dogodi i ja odem u minus. Tako da sam u jednom momentu bio oko 500$ u minusu na 50NL, sto je po nekom mom misljenju uzasno (mislim da sam ovo vec rekao u jednom od proslih blogova). Onda sam pre nekih tri nedelje krenuo mnogo ozbiljnije da se koncentrisem na taj limit. Postao sam mnogo agresivniji, igrao iskljucivo sa pozicije, bacao se kad na flopu neko odigra min bet(u 95% slucajeva protivnik ima nuts). I to je naravno vrlo brzo pokazalo odlicne rezultate, tako da mogu da se pohvalim da sam sad na 50NL u plusu nekih 200$. To je samo pocetak. Ja planiram da igram 50NL jos nekih 7-10k ruku. Uz ocekivan profit od nekih 500$ dolara. To bi me dovelo u situaciju da imam dobar BR za 100NL (bio bih na nekih 2300$). Ja i sad svremena na vreme igram par stolova 100NL, cisto da vidim i da se polako pripremim na sledeci limit. Moram da priznam da sam vrlo iznenadjen losom igrom na 100NL. Ja sam znao da je svaki sledeci limit agresivniji (citaj bolji) od onog proslog ali i ta agresivnost mora da ima neku podrsku. Recimo, juce sam igrao 2 stola 100NL, na jednom stolu sam imao dva klasicna manijaka koji su igrali svaku ruku i na svaki check na turnu oni su isli pot bet. Prvih par stotina ruku sam morao malo da se priberem, da vidim da nije slucajno neka zamka, da ih ide bas karta. Jednom sam natrcao sa KQs na flopu Qxx, on dize, ja preko njega, misleci baca se ili ima slabiju Q )samo me je zvao pre flopa. On shove za nekih 120$. Da se razuzmemo, ovo je vrlo lak fold u 99% situacija, ali ja vidim tipa da igra SVAKU ruku i svaku ruku igra aggro. Ja to zovem i on okrene AQ. Bedak. Par ruku kasnije, sam mu uzeo nazad veci deo kad je on imao TP a ja srednji set. E onda, kad sam ja malo "probio led". E onda smo poceli da igramo dobar pokar. Sve su svemu, iz minusa nekih 170$ usatao sam sa stola nekih 110$ u plusu. I to ja ne bih nikad ustao nego je bilo vec 2 ujutro a morao sam da ustanem sledeceg dana za posao. Da rezimiram, ono sto sam d osad video na 100NL (a odigrao sam nekih 1k ruku) mi daje nadu da cu uspeti u svom poduhvatu da igram 200NL do kraja godine. Igraci, barem oni na koje sam ja naleteo su vrlo losi i svi su ili jedna krajnost (vrlo pasivni, tight) ili toalno druga krajnost (totalni manijaci). Naravno, na svakom stolu ima i jedan igrac koji zna sta radi, i njega se treba jednostavno kloniti i pustiti ga da igra svoje a ima sasvim dovoljno za obojicu. Vrlo se nadam da moje vidjenje 100NL nije pogresno i da nisam sasvim slucajno naleteo na dva stvarno najgora stola a da je realnost totalno drugacija. Videcemo. Sad mi malo govorio i o novom Pokertrackeru. Trece izdanje ovog fenomenalnog programa je izaslo i ja sam ga naravno odmah kupio. Kosta 80$. I mogu da vam kazem da je mnogo, mnogo bolji od PT2. Ima toliko mnogo razicitih mogucnosti, ima ugradjen HUD koji mozete sami da konfigurisete. Statistike su prosto neverovatne i pokriva, mozda ne 100% svega sto je potrebno jednom igracu, ali skoro 100%. I ja jos nisam natrcao na statistiku koja meni treba a da je nema. Takodje replayer je sjajan. Necu sad da hvalim program toliko da ljudi pomisle da sam zaposlen u PT. Ali stvarno, za ozbiljnog online igraca, jednostavno nema boljeg programa. Program koji ce vam pomoci da idete par limita vise u vrlokratkom vremenu. Ima toliko tema o kojima bih sad pisao, ali ostavicu nesto i za drugi put.
Sad prelazimo na manje lepe teme. Kad sam pocinjao ovaj blog glavni razlog postojanja je da bi svi koje zanima kako napredujem i sta imam da kazem mogli na jednom mestu da procitaju i vide. Jedan od glavnih ljudi cije me je misljenje zanimalo je bio moj cale. Nas dvojica nismo imali bas sjajan odnos u zivotu. Dugo vremena nismo ni pricali. Ali sve u svemu, mnogo sam zeleo da on ovo cita i da bude "ponosan" na mene. Nije meni do nekog priznanja kako sam ja odlican igrac ili kako sam ja najgori igrac pokera koji je svet video, bas me briga za to. Ja igram zao sto volim igru i mislim da mogu da zaradim neki dinar. Ali meni je bitno da je i on (moj cale) i njegova porodica umesana u vrlo vazan deo mene. Poker zauzima vrlo bitno mesto u mom zivotu i ja zelim da to podelim sa njima. Na zalost, moj cale nije uspeo da procita mnogo od ovog mog bloga, i to je jedan od razloga moje neucestalosti u pisanju. Posle vrlo kratke ali izgleda uzasno teske bolesti, moj cale je preminuo u 60 godini zivota. Najgore ili najteze mi je sto nisam bio tu, pored njega. Znam da ne bih mogao nesto bitno da promenim ali bi mu mozda izmamio neki osmeh, mozda bi mu barem na trenutak olaksao te uzasne bolove. Realisticno gledano, meni je "drago" sto se nije mnogo mucio. Njegova bolest je jednostavno dosla do tog stadijuma da nije bilo nazad. On je mozda mogao da zivi jos nekih par meseci, godina ali bi to vreme bilo provedeno u uzasnim bolovima. I onda se postavlja pitanje koliko i za koga bi to bilo dobro. Uzasno mi je tesko da prihvatim da moje cerke nece imati prilike da upoznaju mog caleta onakvog kakvog ga se ja secam. Ali zivot ide dalje, svi mi moramo da gledamo samo napred i da se secamo lepih stvari koje smo uradili sa nasim bliznjima koji, na zalost, vise nisu sa nama.

Mighty Serb