A ja kazem A, gde je Amerika

Evo vratih se sa svojih interkontinentalnih putesestvija pa resih odmah da napisem koju rec. Kao sto sam rekao u proslom javljanju proslu nedeljeu sam proveo u Orlandu. Orlando je mali grad u drzavi Florida. Put do tamo je bio vrlo naporan, naime noc pred put sam odseo u hotelu na amsterdamskom aerodromu, jer smo morali da se checkiramo vrlo rano. Naravno kako to vec biva cim smo dosli u hotel, ubacili stvari u sobe i pravac bar. Malo price malo vise piva i eto vec 3 sata ujutro a mi smo morali da se checkiramo u 6. Uff, ali nema veze. Spavacemo u avionu. Let do Londona je kao i uvek vrlo dosadan, kratak, tek nekih 45 min. Na aerodromu Gatwick u Londonu smo imali presedanje za Orlando. Posto je ovo moje pvo ovako dugo putovanje osecao sam se malo nelagodno u vezi svega toga. nikad nisam putovao vise od 4 sata avionom a ovo je let od 9 sati. Ali cim smo usli u avion vec mi je bilo mnogo lakse i polako sam poceo da se opustam. Sam let, nista narocito lomatas se na onoj stolici pokusavas malo da dremnes da ubijes koji minut. Gledas filmove, serije igras poneku igricu malo citas itd. Sve u svemu dosadno. U Orlandu nas je docekala kisa (bas sam srecan i osecam se kao kod kuce). Ali i paklena vrucina, vrlo velika vlaznost vazduha. Otisli smo da pokupimo rent-a-car ali smo onda shvatili da je moj kolega zaboravio vozacku. Probali smo nesto da organizujemo ali nista od toga. Pih, bas bez veze. Ali nema veze ima taksija ima autobusa a i Orlando je mali grad pa nije frka. Seli u taksi, koji nas je za 40$ odvezao do hotela. Hotel sa spoljasnje strane izgleda super, sjajno divno. Docekuje nas prijatna i dobro popunjena afro-amerikanka ( za one koje neznaju to je politicki korektan naziv za osobe tamne puti odnosno crnce), objasnjava nam da bazen nece raditi tokom naseg boravka, da hotel nema bar, i da se internet placa. to je bio prvi cooler. Uzas, kako cu bez neta 9 dana??? a necu da im dam 10$ dnevno pa taman crko bez neta. Sobe su pristojne, nista znacajno. Poste jo po lokalnom vremenu nekih 7 PM odlucismo da odemo u neki bar da ubijemo nekih 3-4 sata pa da se onda bacimo na spavanje. BTW vremenska razlika je 6 sati u minus. sto znaci kad je kod njih bilo 7 PM, kod nas je 1AM. Odosmo da kafica koji se zove "tu tu tango", meni potpuno nepoznato ime ali kad sam malo procunjao po netu pronasao sam da je mesto ok poznato. Sedosmo za sank i nije proslo ma ni 3 minuta vec je pocela ludnica u kaficu. Nas dvojica totalno zbunjeni ne znamo sta se desava a ono trbusni ples, ludnica. Svi igraju zezaju se. nas dvojica totalno zaledjeni neznamo ni kako da se ponasamo (da li i mi moramo sad na sto da skacemo ili da ipka pustimo ove koji malo bolje to rade od nas?)Evo i fotke sa njihovog sajta cisto da neko ne pomisli da izmisljam pricu. .













U svakom slucaju mi tu zaglavismo do 3 AM sto mu dodje koda nas 9 ujutro. Ali nema veze lepo smo se proveli, na kraju smo se ogrebali i za nocno kupanje i jacuzzi. Sjajno vece.
Ostali dani u Orlandu su nam proleteli, vredno pomena je prezentacija gospodina Johna Chambersa, inace vlasnika Cisco systems. Fascinanto je gledati i slusati osobu koja ima takvu viziju kao shto je gospodin Chambers. Posle takve prezentacije sam se osecao bas mocno. Takodje je vredno pomena ali sad sa negativne strane svo ispiranje mozga koje se na sve strane moze videti i cuti. Naime, bio sam prisutan u prostoriji u kojoj je bilo sigurno 7k ljudi, od tolikog naroda sigurno 1/3 su najveci moguci mozgovi koje je informatika videla. Sve sam genije, ali kada se spomenu njihove freedom fighteri i ostale budalastine u vezi americkih vojnika koji su zaposeli Afganistan i Irak onda i ti najveci mozgovi jednostavno pobudale (neznam da li je ovo srpska rec ali mi je prva pala na pamet) i krenu da urlaju, vriste, skacu. Nesto prosto neverovatno. Takodje, svako govori o jednakosti izmedju belaca i crnaca, sto ako se malo bolje razmisli samo po sebi je rasizam, heheh. Ono sto hocu da kazem, ako je x i y isto onda vise nisu x i y nego x i x ili y i y i samo po sebi nemoze da se govori o jednakosti. Nisam siguran da sam lepo objasnio pa cu zato dati jos bolji primer. Samim tim sto govorimo o jednakosti izmedju belaca i crnaca, mi polazimo od toga da oni nisu isto. Da li je neko cuo da se govori o jednakosti izmedju dve bele osobe, ili dve osobi iz Pakistana ili sve jedno. Dva belca su jednaka i ja jos nigde nisam cuo da se neko pozivao na njihov jednakost. Ali kad su u pitanju belci i crnci onda se i te kako govori o jednakosti. Zanimljivo, zar ne.
Naravno, Orlando je grad Miki Mausa,Silje, Plutona i ostalih ortaka, takodje je grad u kome se nalazi Sea World (stvarno vrlo lepo uredjeno, sjajan sou sa orkom, kitom ubicom), tu je takodje Space center, i jos gomile zanimljivih mesta. Prakticno je Orlando vrlo lepo mesto da se ode sa porodicom (posebno sa klincima).
Moj seminar je bio dobar, zanimljiv, tezak. Sa puno novih ideja se vracam kuci i nadam se da cu barem 10% uspeti da realizujem na svom poslu. Put kuci je bio odlican. Avion iz Orlanda za London je bio poluprazan pa sam uspeo da otmem ceo red za sebe i da spavam skoro ceo put. Iz Londona do kuce je sve islo sjajno.

ALI 7 DANA BEZ POKERA!!!
E to mi je vec bila frka, posle nekih 4 dana sam vec poceo da trazim ljude koji bi igrali malo, nazalost nema akcije. Orlando nema casino, barem nema u tom delu gde sam ja odsedao a sad da putujem neznam ni ja koliko milja mi je bio malo smor. U svakom slucaju cim sam dosao kuci, odmah sam upalio racunar, procitao vesti, nove postove na forumu, odgovorio na par njih i tek posle se otpakovao. Prvo vece sam bio premoren da igram. Rano sam legao i pokusao da se odmorim sto vise. Ali zato kad je dosla nedelja, a ja odmoran i cio i spreman za igru!!! hehehe
Odigrao sam preko 3k ruku, da budem posten mislim da mi je to rekord igre za dan. Ali ono sto je jos lepse, jos sam jedan svoj rekord oborio, Naime, prvi put sam imao 1k+ zaradu za jedan dan. Ah kako poker moze da bude divna igra. Laka, jednostavna, sve kockice se sloze i sve ide kako treba a pare same dolaze. Ajde sad malo da pricam sta se tacno desavalo. Prvih 700-1k ruku, skoro nista, lako sam dolazio do zarade 1-2 buy ina, ali sam zato za vrlo, vrlo kratko vreme to i gubio i ulazio u crveno. Razlog je bio jednotavan. uzeleo sam se igre i nisam mogao da bacim second best. Na nekih 1k ruku sam napravio pauzu, znao sam da mogu da napravim pare na stolovima na kojima igram i bio sam vrlo ljut na sebe sto ne igram onako kako umem i znam i sto pravim pocetnicke greske. Pauza mi je vrlo dobro dosla jer sam od tog trenutka zaigrao mnogo bolje, kvalitetnije i zarada je polako krenula da raste. Na jednom od mojih stolova je bio jedan OCAJAN igrac, direktno meni sa leve strane. Polako sam ga lomio, i on je u jednom trenutku bio oko 150$ u minusu kod mene. Sto je poceo polako da se raspada. Ja u ocaju, gde se sad raspada kad sam nasao idealnog protivnika. Pitam ja njega da nije mozda raspolozen za HU partiju, nasta on meni ultra arogantno, nesto kao u stilu "sa takvim fishem kao sto si ti uvek". Oh divnog li odgovora. Ja presrecan. Smanjio sam broj stolova na 6 u tom trenutku jer sam hteo da posvetim svom prijatelju malo vise paznje. pustao sam ga da uzima manje potove, imao sam sjajan read na njemu. Ali zato svi veliki potovi su isli samo u jednom pravcu. Na kraju je moj prijatelj pobegao sa stola, bez reci, bez uljudnog pozdrava ali i bez 450$. Ili tu negde. Na ovim ostalim stolovima sam natrcao dva puta sa KK na AA. I uzeo milion malih i srednjih ruku. P

Evo i par saimpaticnih ruku:
1. Ovde nisam bio siguran posle turna, ali nisam mogao da bacim TP. Mislio sam da ako pokaze agresiju u znaku 70% pota na riveru ona cu se baciti. Naravno river donosi divnu kartu.

2. Ovde nisam siguran koliko sam trebao da betujem na riveru, ocigledno je da je protivnik imao nesto cim me je zvao na turnu ali da sam mozda digao pola pota na riveru, da li bi me onda zvao??

3. Jedna od ruku sa mojim prijateljem.

Bas bez veze, sad sam primetio da HH ne radi bas najbolje. nadam se da ruke mogu da se procitaju a ako ne probacu da ih postujem na drugi nacin.
U svakom slucaju,vreme je da se pripremim za finalnu rundu lige Poker Srbija foruma. Ostalo nas je jos 6, nadam se da cu ispuniti obecanje koje sam dao Raletu pre pocetka lige. Naime, izabrao sam nadimak p0bednik. jedini razlog tog nadimka je pojednostavljivanje postavljanja poruke na forumu. Kad Rale bude postavio poruku na forumu: i pobednik ovogodisnje lige je: p0bednik. Pa to zvuci logicno, zar ne?

heheh

Pozdrav

Mighty Serb

Zivot je skupina malo lepih i malo tuznih situacija

Uff, pa stvarno, bre, ovo postaje vrlo vrlo ne redovan blog. Treba da me bude sramota. Ali malo i u moju odbranu, poslednje vreme stvarno nisam imao vremena i snage da pisem. Desavalo se gomila vrlo lepih ali i tuznih stvari u poslednjih mesec dana koliko nisam pisao. Ajde da krenemo sa lepim, pravi je uzitak gledati moje dve cerke, bliznakinje kako rastu i kako svakodnevno otkrivaju svet oko sebe. Ono sto mi prihvatamo kao apsolutno normalno, za njih dve je kao otkrice novog kontinenta. Svakodnevno vidim njihove oci kako upijaju nova znanja i iskustva i to me cini izuzetno srecnim. Na poslovnom planu, i tu sam zzadovoljan. U petka, 20 juna, idem na Cisco Networkers u Orlando, Florida, USA. Jedva cekam. Prvo nisam nikad bio u USA, drugo Cisco Networkers je kao candy shop za ljude koji se bave mrezom. Dolaze najveci mozgovi, ljudi koji diktiraju trendove i ljudi koji umeju da prenesu svo svoje ogromno znanje na nas, ostale. Hheheh. Naravno, i upoznavanje novog grada je uvek lepo i zanimljivo. Jedino sto na zalost necu moci da odigram poslednji turnir Poker Srbija lige. Ja se nadam da sam skupio dovoljno poena da bih mogao da igram na finalnom stolu. To bi bilo super. A ako ne, drugi put. Sto se tice pokera, i tu ima lepih vesti. 20NL sam totalno razbio, u plusu sam nekih 600$ sto je nekih 30 BuyIn-ova. Kad sam presao na NOIQ Poker, u pocetku sam imao vrlo velikih problema sa 50NL, jednostavno taj limiti nisam mogao da dobijem. Uvek se nesto dogodi i ja odem u minus. Tako da sam u jednom momentu bio oko 500$ u minusu na 50NL, sto je po nekom mom misljenju uzasno (mislim da sam ovo vec rekao u jednom od proslih blogova). Onda sam pre nekih tri nedelje krenuo mnogo ozbiljnije da se koncentrisem na taj limit. Postao sam mnogo agresivniji, igrao iskljucivo sa pozicije, bacao se kad na flopu neko odigra min bet(u 95% slucajeva protivnik ima nuts). I to je naravno vrlo brzo pokazalo odlicne rezultate, tako da mogu da se pohvalim da sam sad na 50NL u plusu nekih 200$. To je samo pocetak. Ja planiram da igram 50NL jos nekih 7-10k ruku. Uz ocekivan profit od nekih 500$ dolara. To bi me dovelo u situaciju da imam dobar BR za 100NL (bio bih na nekih 2300$). Ja i sad svremena na vreme igram par stolova 100NL, cisto da vidim i da se polako pripremim na sledeci limit. Moram da priznam da sam vrlo iznenadjen losom igrom na 100NL. Ja sam znao da je svaki sledeci limit agresivniji (citaj bolji) od onog proslog ali i ta agresivnost mora da ima neku podrsku. Recimo, juce sam igrao 2 stola 100NL, na jednom stolu sam imao dva klasicna manijaka koji su igrali svaku ruku i na svaki check na turnu oni su isli pot bet. Prvih par stotina ruku sam morao malo da se priberem, da vidim da nije slucajno neka zamka, da ih ide bas karta. Jednom sam natrcao sa KQs na flopu Qxx, on dize, ja preko njega, misleci baca se ili ima slabiju Q )samo me je zvao pre flopa. On shove za nekih 120$. Da se razuzmemo, ovo je vrlo lak fold u 99% situacija, ali ja vidim tipa da igra SVAKU ruku i svaku ruku igra aggro. Ja to zovem i on okrene AQ. Bedak. Par ruku kasnije, sam mu uzeo nazad veci deo kad je on imao TP a ja srednji set. E onda, kad sam ja malo "probio led". E onda smo poceli da igramo dobar pokar. Sve su svemu, iz minusa nekih 170$ usatao sam sa stola nekih 110$ u plusu. I to ja ne bih nikad ustao nego je bilo vec 2 ujutro a morao sam da ustanem sledeceg dana za posao. Da rezimiram, ono sto sam d osad video na 100NL (a odigrao sam nekih 1k ruku) mi daje nadu da cu uspeti u svom poduhvatu da igram 200NL do kraja godine. Igraci, barem oni na koje sam ja naleteo su vrlo losi i svi su ili jedna krajnost (vrlo pasivni, tight) ili toalno druga krajnost (totalni manijaci). Naravno, na svakom stolu ima i jedan igrac koji zna sta radi, i njega se treba jednostavno kloniti i pustiti ga da igra svoje a ima sasvim dovoljno za obojicu. Vrlo se nadam da moje vidjenje 100NL nije pogresno i da nisam sasvim slucajno naleteo na dva stvarno najgora stola a da je realnost totalno drugacija. Videcemo. Sad mi malo govorio i o novom Pokertrackeru. Trece izdanje ovog fenomenalnog programa je izaslo i ja sam ga naravno odmah kupio. Kosta 80$. I mogu da vam kazem da je mnogo, mnogo bolji od PT2. Ima toliko mnogo razicitih mogucnosti, ima ugradjen HUD koji mozete sami da konfigurisete. Statistike su prosto neverovatne i pokriva, mozda ne 100% svega sto je potrebno jednom igracu, ali skoro 100%. I ja jos nisam natrcao na statistiku koja meni treba a da je nema. Takodje replayer je sjajan. Necu sad da hvalim program toliko da ljudi pomisle da sam zaposlen u PT. Ali stvarno, za ozbiljnog online igraca, jednostavno nema boljeg programa. Program koji ce vam pomoci da idete par limita vise u vrlokratkom vremenu. Ima toliko tema o kojima bih sad pisao, ali ostavicu nesto i za drugi put.
Sad prelazimo na manje lepe teme. Kad sam pocinjao ovaj blog glavni razlog postojanja je da bi svi koje zanima kako napredujem i sta imam da kazem mogli na jednom mestu da procitaju i vide. Jedan od glavnih ljudi cije me je misljenje zanimalo je bio moj cale. Nas dvojica nismo imali bas sjajan odnos u zivotu. Dugo vremena nismo ni pricali. Ali sve u svemu, mnogo sam zeleo da on ovo cita i da bude "ponosan" na mene. Nije meni do nekog priznanja kako sam ja odlican igrac ili kako sam ja najgori igrac pokera koji je svet video, bas me briga za to. Ja igram zao sto volim igru i mislim da mogu da zaradim neki dinar. Ali meni je bitno da je i on (moj cale) i njegova porodica umesana u vrlo vazan deo mene. Poker zauzima vrlo bitno mesto u mom zivotu i ja zelim da to podelim sa njima. Na zalost, moj cale nije uspeo da procita mnogo od ovog mog bloga, i to je jedan od razloga moje neucestalosti u pisanju. Posle vrlo kratke ali izgleda uzasno teske bolesti, moj cale je preminuo u 60 godini zivota. Najgore ili najteze mi je sto nisam bio tu, pored njega. Znam da ne bih mogao nesto bitno da promenim ali bi mu mozda izmamio neki osmeh, mozda bi mu barem na trenutak olaksao te uzasne bolove. Realisticno gledano, meni je "drago" sto se nije mnogo mucio. Njegova bolest je jednostavno dosla do tog stadijuma da nije bilo nazad. On je mozda mogao da zivi jos nekih par meseci, godina ali bi to vreme bilo provedeno u uzasnim bolovima. I onda se postavlja pitanje koliko i za koga bi to bilo dobro. Uzasno mi je tesko da prihvatim da moje cerke nece imati prilike da upoznaju mog caleta onakvog kakvog ga se ja secam. Ali zivot ide dalje, svi mi moramo da gledamo samo napred i da se secamo lepih stvari koje smo uradili sa nasim bliznjima koji, na zalost, vise nisu sa nama.

Mighty Serb