Ali zasto me taj ***** poker sajt mrzi?
U danasnjem blogu bih voleo da govorim o vrlo poznatom fenomenu u poker svetu. Svaki igrac je prosao kroz to i svaki igrac je reagovao na svoj sopstven nacin. Neko psuje, pljuje, razmislja o bacanju bilo kog dela hardware-a kroz prozor, neko drugi jednostavno ne igra par dana, opet neko treci pokusava da igra kao da je sve ok ( iako nije nikako sve ok). Ovde govorim, naravno, o omrazenom fenomenu pod nazivom “running bad” ili u nekom slobodnom prevodu o periodu vremena kad nas karta nikako nece.
Prvo, ovde treba definisati sta znaci “running bad”. Koliko vremena (ruku) je potrebno da bi prihvatili da nas jednostavno ne ide? Koliko bi to trebalo da nas ne ide da bi i mi imali taj odvratan period? Svako ima svoje misljenje o o ovom fenomenu. I svako ima svoju racunicu kako da izmeri da li je ili nije u “running bad” modu. U svakom slucaju, Poker Tracker i Holdem Manager su, kao sto svi znamo, vrhunski software za poboljsanje nase igre. Gomile mogucnosti za kontrolisanje sopstvene ali i igre nasih protivnika. Holdem manager ima i svoj graph tab, gde mozemo da vidimo kako stojimo u All-in situacijama. Poker tracker3 jos nema tu opciju mada ocekujem da ce vrlo brzo i oni dodati tu funkciju. Poker tracker2 nema ovu funkciju ali je moguce da se uz pomoc externog software-a (pokerEV) da se dobije grafikon. Ovakvi grafikoni su vrlo zanimljivi iako nam ne daju 100% pravu sliku situacije, ovakvi grafikoni nam govore kako stojimo u situacijama kada idemo all in ili kad zovemo all in ( rezultat u odnosu na Sklansky bucks). Sklansky bucks je termin za idealno odigranu ruku. Ima mnogo informacija na netu u vezi sa ovim tako da necu sad da ulazim u dublju analizu sta i kako u vezi sklansky bucks. Eh, sad, kad je Sklansky bucks grafikon visi od naseg rezultata onda to znaci da je ocekivani rezultat visi od realizovanog pa samim tim u toj ruci smo losije prosli od ocekivanog. Ako je naravno Sklansky bucks grafikon nizi od grafikona naseg rezultata to znaci da smo bolje prosli od ocekivanog rezultata. Ovo je super za sopstvenu kontrolu, iz jednostavnog razloga sto smo mi ipak vrlo subjektivni i vrlo rezultatski orijentisani pa samim tim vrlo cesto zaboravljamo nase suckoute. Pa tako moze da se desi da mislimo da smo odigrali fenomenalnu sesiju ali da nam grafikon pokaze da smo prakticno mnogo vise zaradili od ocekivanog, ili da mislimo da smo igrali lose a da grafikon pokaze da nismo imali srece. Kad se gleda samo jedna sesija, razlike su obicno vrlo male. Najvece razlike za jednu sesiju su oko 100BB. Ali to I dalje ne znaci da nas bas nece ili hoce karta. Jedna sesija naravno ne govori mnogo. Ali koliko ruku je potrebno da bi imali kompletniju sliku?? Ja polazim od toga da je potpuni minimum nekih 25k ruku. Pa sve preko toga. U 25k ruku razlike ce biti vrlo vidljive. Ako nas nece, odnosno ako mi “running bad” onda ce razlika izmedju ocekivanog i realizovanog rezultata biti barem 700BB sto je nekih 7 BI (da bi se bolje razumeli ovde je BB big blind a ne Big Bet sa pokertrackera). Naravno ovde govorim o tome da je ocekivani rezultat mnogo veci od realizovanog. U tom slucaju mozemo da govorimo o fenomenu “running bad”.
Sad, sta raditi u tim situacijama? Za neke od igraca 25k je uzasno mnogo, I da bi odigrali 25k ruku im treba vise meseci. Opet neki drugi igraci igaju hiljadu ili vise ruku dnevno pa tako da je 25k nista specijalno. U oba slucaja, igrac jedva ceka da ga karta krene. Problem sa “running bad” nije samo to sto nas karta nece, nego sto se i mi kao igraci menjamo u tom periodu. Svi znamo situacije kad dobijemo dobru ruku i jednostavno znamo da ce protivnik da nam uzme veliki pot. Ili kad se molimo da nam ne dodju AA. Naravno ovakve situacije se desavaju iskljucivo kad nas karta nece, pa onda “znamo” da cemo da izgubimo pot, pa je onda valjda bolje da I ne dobijamo nista jako, na kraju krajeva ako ne dobijemo nista jako ustedecemo par dolara. Kad se malo razmisli o ovoj vrsti razmisljanja, vrlo brzo shvatamo da je totalno suludo. Pa naravno da bi voleo da dobijem AA svaku ruku, ili neku jaku ruku. Ali smo mi ovde prakticno u tiltu. Hteli to da priznamo ili ne, mi ovde vise ne razmisljamo +EV. Vise ne trazimo situacije koje nam donose najvecu dobit ili nismo skoncetrisani dovoljno dobro da bi videli sta protivnici rade. Mi ovde ocekujemo saucesce i sazaljenje od celog sveta, na kraju krajeva, mi igramo odlican poker ali nas nece!!! Zasto me mrzi ova j***ni sajt? Zasto kaznjavaju dobru igru?? Zasto ocajni igraci imaju mnogo srece? I ostala pitanja koja, siguran sam, svaki poker igrac sebi postavlja ili se dere na svoj monitor u neverici da su njegov TPTK opet razbijeni na riveru. Ili bilo koja druga ruka. Kad vidimo sve ove rezultate onda je sasvim normalan odgovor, pa stani malo, napravi pauzu par dana, razmisli o svojoj igri, procitaj nesto, ili jednostavno ima zivota I bez pokera. Decko, devojka, muz, zena, deca, prijatelji pa i oni zasluzuju par minuta naseg vremena. Ovo je idealna prilika da im posvetimo malo vremena. Problem sa ovim nacinom razmisljanja je u tome sto kad se vratimo za stolove da mi I dalje imamo jedan uplaseni stav, ne igramo nas najbolji poker. I dalje mislimo da nas karta nece., jos ako nas u prvih par stotina ruku neko suckout-uje, onda smo opet na samom pocetku. I tako eto nas opet u tom odvratnom zacaranom krugu.
Drugi nacin izlaska iz “running bad” moda je nastaviti igati. Ovo je vrlo opasan nacin i zahteva vrlo, vrlo mnogo discipline i dobar bankroll koji moze da podnese ovaj period. Kao sto sam rekao u proslom pasusu, u ovom periodu smo u nekoj vrsti tilta i ne igramo najoptimalniji poker. Pa zasto bi onda nastavili da igramo?? Iz vrlo jednostavnog iz prostog razloga a to je pa i taj period je poker. I svako ulazi Ili izlazi iz ovog perioda u bilo kom momentu. Ali ono sto je ovde najbitnije je da smo mi spremni za ovaj period, da ga prihvatamo kao nesto normalno i da ce se to desavati sa ili bez nas i da pokusamo da uvek igramo najoptimalnije moguce. Ja sam imao mnogo problema sa ovakvim periodima, i mislio sam da mogu da se izborim sa “running bad” samo tako sto cu da igram jos vise, jos jace i jos agresivnije. Nisam shvatao da sam tim nacinom razmisljanja kaznio sebe jos vise. Vise sam gubio, vise sam se nervirao i tako u krug. A onda sam prihvatio da ovi periodi postoje, da su neizbezan deo pokera. I sad pokusavam (nekad uspesno nekad manje uspesno) da igram svaku ruku na najbolji moguci nacin. Svaka ruka je prica za sebe i nema apsolutno nista sto matematicki povezuje proslu ruku sa sledecom. To tako i treba prihvatiti. Naravno da je na psiholoskom planu svaka ruka u jednoj sesiji deo nase meta igre, kako mi zelimo da se prestavimo stolu i ostalim igracima. Ali matematicki svaka ruka je za sebe, i u svakoj ruci ce postojati 220:1 da cemo dobiti AA. Nezavisno od toga da li smo proslu ruku dobili AA ili ne. Ja mislim da je to najbolji moguci nacin da se igrac pripremi za igru. Priznajem, nije uvek lako i jednostavno. Ima ljudi sa kojima pricam dok igram i oni su svedoci da mi nije uvek lako da igram koncentrisano posle par coolera i bad beatova. Ali ja se trudim. Razmisljam o svemu tome. Pokusavam da nadjem neki sklad u sebi. Da dodjem do mira u sebi nezavisno od toga sta se desava na poker stolovima. Za kraj ovog bloga citiracu jednog poker igraca ( sad tacno ne znam ko je izjavio) koji je na pitanje “zasto je David “Chip” Reese jedan od najboljih igraca svih vremena?” odgovorio “Zato sto je njegova najlosija igra “C Game” vrlo blizu njegove najbolje igre “A Game”. Ja mislim da je to cilj svakog igraca. Ne mozemo uvek, iz bilo kog razloga, da igramo svoju najbolju”A game“igru ali zato mozemo da probamo, kada znamo da ne igramo svoju najbolju igru, da izvucemo maksimum iz igre koju u tom trenutku igramo.
Pozdrav
четвртак, 9. октобар 2008.
Пријавите се на:
Постови (Atom)